Извор светлости суперрадијансе (такође познат каоАСЕ извор светлости) је широкопојасни извор светлости заснован на суперрадијансу (извор беле светлости). (Често се погрешно назива суперлуминисцентним извором светлости, који се заснива на другачијем феномену који се зове суперфлуоресценција.) Генерално, суперлуминисцентни извор светлости садржи медијум за појачавање ласера који се побуђује да зрачи светлост, а затим се појачава да емитује светлост. Суперрадијантни извори светлости имају веома ниску временску кохерентност због великог опсега зрачења (у поређењу са ласерима). Ово у великој мери смањује вероватноћу појаве мрља, што се често види код ласерских зрака. Међутим, због своје високе просторне кохерентности, излазна светлост извора суперрадијантне светлости је добро фокусирана (слично ласерском снопу), и стога много интензивнија од оне добијене од лампе са жарном нити. Због тога је овај извор светлости веома погодан за оптичку кохерентну томографију (Оптицал Цохеренце Томограпхи, ОЦТ), карактеризацију уређаја (у оптичким комуникацијама), жироскопе и оптичке сензоре. Погледајте унос Суперлуминисцентне диоде за детаљније примене. Најважнија врста суперлуминисцентних извора светлости сусуперлуминисцентне диоде СЛДи влакнасти појачивачи. Извори светлости засновани на влакнима имају већу излазну снагу, док су СЛД-ови мањи и јефтинији. Опсег зрачења и једног и другог је најмање неколико нанометара и десетине нанометара, а понекад и већи од 100 нанометара. Као и код свих АСЕ извора са високим појачањем, потребно је пажљиво потискивање оптичких повратних информација (нпр. рефлексије са портова за влакна), тако да може произвести паразитске ефекте ласерског зрачења. За уређаје који користе оптичка влакна, Раилеигхово расејање унутар оптичког влакна може имати утицај на коначни индекс перформанси.
We use cookies to offer you a better browsing experience, analyze site traffic and personalize content. By using this site, you agree to our use of cookies.
Privacy Policy
